Iz vsebine
Na koje zglobove najčešče utiče osteohondroza
Osteohondroza se odnosi na degenerativnu bolest zglobova i hrskavice, a najčešće pogađa kičmu. Najčešće zahvaćeni zglobovi su:
- Kičma: Osteohondroza može zahvatiti različite delove kičme, uključujući vratni deo (vratna osteohondroza), grudni deo (torakalna osteohondroza) i lumbalni deo (lumbalna osteohondroza).
- Intervertebralni diskovi: To su diski smešteni između kičmenih pršljenova, a degeneracija ovih diskova je ključni deo osteohondroze.
- Kukovi: Hronična degeneracija hrskavice u zglobu kuka može se takođe povezati s osteohondrozom.
- Koleni zglobovi: Osteohondroza može uticati i na kolena, posebno na hrskavicu u zglobu kolena.
- Ramena: Mada su rameni zglobovi manje često pogođeni, mogu se pojaviti simptomi osteohondroze u ovim zglobovima.
Važno je napomenuti da se osteohondroza obično javlja sa starenjem i da faktori poput loših navika u ishrani, neaktivnosti, genetike i prethodnih povreda mogu povećati rizik od razvoja ove bolesti. U svakom slučaju, pravilna dijagnoza od strane medicinskog stručnjaka je ključna za postavljanje tačne dijagnoze i planiranje odgovarajućeg tretmana.
Što se desi kod osteohondroze
Osteohondroza je degenerativna bolest koja zahvata zglobove i hrskavicu, posebno u kičmi. Kod osteohondroze dolazi do promena u strukturi i funkciji intervertebralnih diskova i pršljenova, što može izazvati različite simptome i probleme. Evo nekih od ključnih karakteristika i posledica osteohondroze:
- Degeneracija intervertebralnih diskova: Diskovi smešteni između pršljenova postaju manje elastični i fleksibilni, gubeći sposobnost apsorbovanja šoka i pružanja podrške kičmi. To može uzrokovati stvaranje različitih problema, uključujući hernije diska.
- Formiranje osteofita: Kao odgovor na gubitak stabilnosti, organizam može formirati male izrasline kostiju, koje se nazivaju osteofiti. Ovi osteofiti mogu iritirati okolno tkivo i nervne strukture, što dovodi do bola i smanjene pokretljivosti.
- Bol: Osteohondroza može izazvati bol u zahvaćenom području. Ovaj bol može biti lokalizovan u kičmi, ali takođe može putovati niz nogu ili ruku, jer se pritiska na nervne korene.
- Smanjena pokretljivost: Degeneracija hrskavice i formiranje osteofita mogu dovesti do smanjene pokretljivosti u zahvaćenim zglobovima, što može otežati svakodnevne aktivnosti.
- Problemi s nervima: Ako se osteohondroza odnosi na kičmeni kanal, gde prolaze nervi kičmene moždine, može doći do pritiska na nervne strukture. To može rezultirati simptomima poput trnaca, utrnulosti i slabosti u odgovarajućim delovima tela.
- Mogući razvoj komplikacija: U nekim slučajevima, ozbiljna osteohondroza može izazvati komplikacije poput spinalne stenoze (suženje kičmenog kanala), što može dovesti do ozbiljnijih simptoma i problema sa funkcijama nervnog sistema.
Važno je napomenuti da simptomi i težina osteohondroze mogu varirati kod različitih pojedinaca. Ukoliko sumnjate na osteohondrozu ili imate simptome povezane s ovom bolešću, preporučljivo je potražiti medicinsku dijagnozu i konsultaciju od strane kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.
Kako se diagnosticira osteohondroza
Dijagnoza osteohondroze obično se postavlja uzimajući u obzir pacijentove simptome, anamnezu bolesti, fizički pregled i dodatne dijagnostičke testove. Evo uobičajenih koraka koje lekar može preduzeti za dijagnosticiranje osteohondroze:
- Anamneza i pregled: Lekar će pažljivo saslušati pacijentove simptome, kao što su bol, ograničenje pokreta i druge tegobe. Takođe će postavljati pitanja o dosadašnjim medicinskim stanjima, porodičnoj anamnezi i aktivnostima koje mogu doprineti simptomima.
- Fizički pregled: Lekar će izvršiti fizički pregled kako bi procenio oblasti tela koje pacijent prijavljuje kao problematične. Na primer, ukoliko pacijent ima bolove u leđima, lekar će pažljivo ispitati kičmu i pokušati identifikovati eventualne znakove oštećenja ili neuobičajenosti.
- Neurološki pregled: Ukoliko postoji sumnja da osteohondroza može pritiskati nervne strukture, lekar će obaviti neurološki pregled kako bi proverio snagu, senzaciju, reflekse i druge neurološke funkcije.
- Dijagnostički testovi:
- Rendgenski snimak kičme: Rendgenski snimci mogu pružiti informacije o stanju kostiju i promenama u pršljenovima koje mogu ukazivati na osteohondrozu.
- Magnetna rezonanca (MR): MR je naprednija tehnologija koja može pružiti detaljnije slike kičme i mekih tkiva, uključujući intervertebralne diskove, kako bi se potvrdila dijagnoza i procenila ozbiljnost stanja.
- Kompjuterizovana tomografija (CT): CT skeniranje takođe može pružiti detaljnije slike kičme i kostiju, i koristi se kada MR nije izvodljiv ili kada je potrebna dodatna preciznost u prikazivanju anatomskih promena.
- Elektromiografija (EMG): EMG može pomoći u proceni funkcije nervnih vlakana i otkrivanju eventualnih oštećenja nervnog sistema koje mogu biti povezane s osteohondrozom.
- Laboratorijski testovi: Uobičajeno, osteohondroza se ne može dijagnostikovati laboratorijskim testovima, ali se ponekad mogu koristiti kako bi se isključili drugi uzroci simptoma.
Nakon sveobuhvatne procene i analize svih podataka, lekar će moći postaviti dijagnozu osteohondroze i razgovarati s pacijentom o planu lečenja i upravljanju simptomima. Važno je da se dijagnoza postavlja i lečenje sprovodi od strane kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka kako bi se obezbedilo odgovarajuće upravljanje ovim stanjem.
Da li je osteohondroza permanentna
Osteohondroza je degenerativno stanje zglobova i hrskavice, koje se obično razvija tokom vremena usled prirodnog procesa starenja. Budući da je u pitanju degeneracija, promene koje se dogode u zglobovima i hrskavici su obično trajne i ne mogu se potpuno obrnuti. To znači da, ukoliko osoba razvije osteohondrozu, ona će ostati prisutna.
Ipak, to ne znači da simptomi i stanje ne mogu biti upravljani ili da ne postoji mogućnost poboljšanja. Upravljanje osteohondrozom obično obuhvata kombinaciju tretmana koji imaju za cilj olakšavanje simptoma, smanjenje upale i očuvanje funkcije zglobova.
Mogući tretmani uključuju:
- Fizikalnu terapiju: Vežbe i tehnike koje poboljšavaju pokretljivost i jačaju okolne mišiće.
- Analgetike i protivupalne lekove: Korišćenje lekova za smanjenje bola i upale.
- Injekcije: Nekad se primenjuju injekcije kortikosteroida ili hialuronske kiseline kako bi se smanjila upala i poboljšala funkcija zglobova.
- Promena životnog stila: Izbegavanje aktivnosti koje pogoršavaju simptome, kontrolisanje telesne težine i održavanje zdrave ishrane.
- Pomoćni pomagala: Na primer, koristiti ortopedske uloške ili korzete kako bi se poboljšala podrška kičme.
U nekim slučajevima, kada simptomi postanu izrazito ozbiljni i neodgovaraju na konzervativne mere lečenja, hirurška intervencija može biti opcija.
Važno je napomenuti da osobe koje imaju osteohondrozu trebaju redovno pratiti svoje stanje i sarađivati sa lekarima kako bi se adekvatno upravljalo simptomima i sprečile komplikacije. Uprkos tome što osteohondroza nije potpuno izlečiva, kvalitetan život može se i dalje postići uz pravilan tretman i promenu životnih navika.
Kako se osječa osteohondroza
Osteohondroza može uzrokovati različite simptome, a osećaj koji osoba ima zavisi od toga koji deo tela je pogođen i koliko je ozbiljno stanje. Evo nekih od uobičajenih simptoma koji se mogu javiti kod osteohondroze:
- Bol: Bol je čest simptom osteohondroze i može biti lokalizovan u zahvaćenom području (npr. u donjem delu leđa ili vratu) ili se može širiti niz ruku ili nogu, ukoliko su nervi uključeni. Bol se može pogoršavati tokom pokreta ili aktivnosti, ali se može smanjiti ili nestati u mirovanju.
- Ograničenje pokreta: Degenerativne promene u zglobovima i kičmi mogu dovesti do smanjene pokretljivosti u zahvaćenim područjima. Osoba može osećati ukočenost ili nelagodnost prilikom pokušaja da se kreće.
- Trnci i utrnulost: Ako osteohondroza pritiska nervne strukture, osoba može iskusiti trnce i utrnulost u odgovarajućim delovima tela.
- Slabost mišića: Pritisak na nervne korene može dovesti do slabosti mišića u pogođenom području. To može uticati na sposobnost obavljanja određenih aktivnosti.
- Bol u zglobovima: Ako se osteohondroza odnosi na druge zglobove, osoba može osećati bol, oticanje i smanjenu pokretljivost u tim zglobovima.
Važno je napomenuti da simptomi osteohondroze mogu varirati kod svakog pojedinca. Neki ljudi mogu imati blage simptome koji se povremeno javljaju, dok drugi mogu patiti od ozbiljnijih i hroničnih simptoma. Ukoliko imate simptome koji ukazuju na osteohondrozu, preporučljivo je potražiti medicinsku procenu kako bi se postavila tačna dijagnoza i započelo odgovarajuće lečenje. Rana dijagnoza i upravljanje stanjem mogu pomoći u olakšavanju simptoma i poboljšanju kvaliteta života.
Viri:
1 – Osteochondroses